Потпуно је неприхватљиво увођење новог правног института тзв. истополних заједница у правни систем Србије на начин како је то предвиђено, јер се њима истополно партнерство фактички озакоњује као истополни брак.
Предложеним решењима којима се истополне заједнице заснивају регистровањем код матичара „у циљу остваривања заједнице породичног живота“ по истом поступку као што се закључују бракови, са једнаком могућношћу чак промене презимена, утврђивањем подједнаких права и обавеза партнера као у брачним заједницама, а истополних заједница као брачних, практично се озакоњује истополни брак. На жалост, иде се и даље, па је и партнерима који имају децу коју издржавају допуштено заснивање оваквих заједница, чиме су широм отворена врата за даљи корак – утврђивање права на усвајање деце.
Несумњиво да је потребно да се прописима регулишу одређена права и односи истополних партнера попут имовинских, наследних, пореских, као и права у случају болести, социјалног и пензионог осигурања. Међутим, изједначавање са брачним заједницама апсолутно је неприхватљиво јер би, уништавањем и разградњом класичних, већинских и логично дубоко укорењених модела породице и вредности друштва, произвело погубне и далекосежне последице.
Оно што је свакако могуће јесте да се законом уреде могућност и услови закључивања и раскидања споразума о истополном партнерству у форми јавнобележничке потврђене изјаве, којом би партнери утврдили међусобне материјалне и нематеријалне обавезе и остварили права којим би се решили одређени практични проблеми са којима се истополни партнери могу суочити у свакодневном животу.
